sren
Nevladino i neprofitno
udruženje
Osnovano
2012. godine
Okupljamo preko
25 članova

Partneri udruženja

Fachverband Biogas e.V. – 1992. godine 17 osnivača sastali su se na Erich Holz farmi i zvanično osnovali nemačko biogasno udruženjeFachverband Biogas a.V. Upravni odbor formiran je od poljoprivrednika Erich Holz i Rajner Gansloser, inženjera Ervin Koberle i Gert Beck i osoblje GTZ-Hajnc-Piter Mang. Za prvog predsednika izabran je tadašnji pionir biogasa Ervin Koberle.
Uglavnom se govori o tehnologiji opreme i kvalitetu fermentisanog đubriva i o tome kako možete proći dug put od zanatske faze do ozbiljnog razvoja na duži rok.
U 2004. godini, udruženje je počelo da menja mesta sastanaka između Leipzig-a, Nirnberg-a i Hanover-a. Doneti akt o obnovljivim izvorima energije (EEG) doneo je konačni proboj za korišćenje biogasa u Nemačkoj. Paralelno sa porastom biogasnih postrojenja, rastao je i broj članova Udruženja i učesnika na sastancima. U 2006. je zvanično je bilo 2000 članova u Hanoveru, a 2011. godine u Nirnbergu 4000 članova.
Nemačko biogasno udruženje sada zapošljava više od 40 stalno zaposlenih, u glavnoj kancelariji u Freising-u, u gradskoj kancelariji u Berlinu i u pet regionalnih kancelarija.
Godišnje konferencije su postale ustaljene i daleko izvan granica Nemačke i Evrope. Do 9.000 učesnika iz celog sveta učestvovalo je na pojedinim događajima, što je nastalo kao spontana ideja, a sada se više ne može zamisliti drugačije.

European Biogas Association ( EBA ) – osnovana je u februaru 2009. godine, EBA je vodeća evropska asocijacija u oblasti biogasa i proizvodnje biometana pokrivajući anaerobnu digestiju i industriju gasifikacije. EBA se obavezala na aktivnu promociju razvoja održivosti proizvodnje biogasa i proizvodnje biometana i korišćenje širom Evrope. EBA – je stvorila široku mrežu zvaničnih nacionalnih organizacija, naučnih instituta i kompanija. U 2016-toj godini udruženje broji više od 80 članova iz cele Evrope, EBA je uspostavila saradnju i sa biogas udruženjima izvan Evrope.

Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH – Nemačka međunarodna saradnja sa RS počela je odmah nakon demokratske tranzicije zemlje u 2000. godini. Od tada GIZ ima kancelariju u Beogradu. Danas postoji 165 ljudi koji rade za GIZ u Srbiji, od kojih su 40 drugo osoblje i 125 nacionalno osoblje. Pored toga postoje 11 CIM stručnjaka koji rade u srpskim partnerskim institucijama.

Kao i sve zemlje u regionu, Srbija teži da se pridruži Evropskoj uniji (EU), a dobila je status zemlje kandidata za EU ​​u martu 2012. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije stupio je na snagu u septembru 2013. Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji počeli su u januaru 2014. godine.
U ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), GIZ podržava napore Srbije da se približe standardima EU, za jačanje ekonomske performanse i da konsoliduje demokratsku strukturu. U tom cilju je sprovođenje programa i projekata u sledećim prioritetnim oblastima: održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje demokratija, civilno društvo I javna uprava, javne infrastrukture (energija i voda).

Srbija takođe ima koristi od GIZ projekta na regionalnom nivou. Ovo uključuje regionalni projekat za osnivanje Dunavskog Nadležnog centra, regionalne institucije za promovisanje razvoja turizma duž srednjeg i donjeg Dunava. Još jedan regionalni projekat radi se na sprečavanju trgovine ljudima u zemljama zapadnog Balkana. Transnacionalni Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu podržava aktivnosti u oblasti pravne reforme, spoljna trgovina savetodavnih usluga, modernizaciju komunalnih usluga, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Projekti takođe obezbeđuju obuku za partnerske stručnjake iz regiona u evropskim integracijama, održivog ekonomskog upravljanja, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Fakultet Tehničkih Nauka (FTN) – je jedna od najsavremenije organizovanih visokoobrazovnih institucija u regionu sa tradicijom dugom 55 godina, poznat i priznat u celom svetu, a inženjeri obrazovani na ovom Fakultetu, rade i postižu zapažene rezultate u svakom preduzeću koje ima veze sa tehnologijom, proizvodnjom, obrazovanjem ili uslugama, jer od svih zanimanja koja se u našoj zemlji obrazuju, tehnika je i dalje najtraženija.
Fakultet je osnovan 18. maja 1960. godine kao Mašinski fakultet. Snažan razvoj privrede i potrebe društva doprinele su pokretanju novih struka elektrotehnike i građevinarstva, tako da je 1974. godine Mašinski fakultet prerastao u Fakultet tehničkih nauka.
Fakultet tehničkih nauka je u 2007. godini akreditovan za obavljanje naučne delatnosti, reakreditovan 2010. godine. Maja 2008. godine je među prvima u Srbiji akreditovan i kao visokoškolska ustanova za obavljanje nastavne delatnosti. Početkom 2013. godine Fakultet tehničkih nauka akreditovao je 88 studijskih programa svih nivoa studija. 
Svi studijski programi osnovnih, master i doktorskih akademskih studija su akreditovani za izvođenje nastave na engleskom jeziku.
Prvi je na ovim prostorima, 2004. godine, pre potpisivanja Bolonjske deklaracije, počeo sa izdavanjem dodatka diplomi koji je nakon toga usvojen kao model za izdavanje na Univerzitetu u Novom Sadu, a na preporuku Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije i na ostalim Univerzitetima u zemlji. Od 2006. godine i master diploma se izdaje na srpskom i engleskom jeziku što je u velikoj meri olakšalo prohodnost i zapošljavanje naših studenata u Evropi i svetu.
Stalne inovacije nastavnog procesa imaju za rezultat visoku spremnost naših inženjera za rešavanje konkretnih poslovnih problema. Fakultet je prvi u bivšoj Jugoslaviji, 2000. godine sertifikovao sistem kvaliteta prema međunarodnim standardima ISO 9001: 2000 kod Saveznog zavoda za standardizaciju i kod Međunarodne sertifikacione organizacije RWTÜV iz Esena. Danas, jedini u zemlji i regionu poseduje integrisani sistem menadžmenta, što podrazumeva pored pomenutog i standarde ISO 14001 i ISO 18001.
Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu je visokoškolska i naučnoistraživačka ustanova čija misija je realizacija visokokvalitetnih obrazovnih procesa, razvoj naučnih discioplina i transfer stečenih znanja u privredu i društvo. Od snivanja, 1960. godine Fakultet tehničkih nauka je posvećen ostvarenju svoje misije zasnovan na uspešnim rezultatima naučno-istaraživačkog rada i njihovoj primeni u praksi .Tokom vremena Fakultet je prema uočenim poterebama privrednog okruženja, kao i aktuelnim potrebama društva, razvio studijske programe, koji obrazuju studente za postojeće i nastupajuće tehničko-tehnološke i socio-ekonomske sisteme, razvijajući pri tom uporedo i sopstvene, kompetentne ljudske i prirodne resurse. 
Fakultet tehničkih nauka svoju misiju ostvaruje u tri međusobno povezane osnovne grupe delatnosti: visoko obrazovanje, naučnoistraživački rad i transfer znanja u privredu. Pri tome stalno unapređuje obrazovne programe, kvalitet procesa rada i ljudske i materijalne resurse sa težnjom dostizanja najviših standarda. Na taj način Fakultet tehničkih nauka obezbeđuje zadovoljenje obrazovne potrebe mladih generacija, naučno stručnih potreba privrede i materijalnih potreba zaposlenih, te kao deo šireg obrazovnog – naučnog sistema, predstavlja pokretačku snagu razvoja društva.
Vizija Fakulteta tehničkih nauka ja da, kao ravnopravni partner u jednostavnom evropskom prostoru visokog obrazovanja u naučnoistraživačkom radu, dostigne najviše nivoe izvrsnosti, odnosno visoko mesto u društvu najboljih. Na putu ka ispunjenju svoje vizije Fakultet svoj okvir kompetencija i rada širi i dopunjuje partnerskim vezama sa univerzitetima i privrednim organizacijama sa svih kontinenata sveta, usvajajući pozitivne trendove globalnog sistema obrazovanja i istraživanja.
Orijentacija ka modernim studijskim programima i kvalitetnim stidujama stvara uslove za brži rast i razvoj uz realno poimanje potreba za obrazovanjem u karakterističnom okruženju. Veliki broj međunarodnih naučnih projekata i obiman transfer dobijenih rezultata u privredu stavara dodatnu vrednost i kompetencije učesnika u procesu obrazovanja, a sve u cilju ostvarivanja postavljene vizije.

517px-Coat_of_arms_of_Serbia_small.svg

Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: rudarstvo; strategiju i politiku razvoja rudarstva; izradu bilansa mineralnih sirovina; geološka istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina; izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje resursa; izradu godišnjih i srednjoročnih programa detaljnih istražnih radova u oblasti geoloških istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; eksploataciju svih vrsta mineralnih sirovina i geoloških resursa; inspekcijski nadzor u oblasti rudarstva, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: energetiku; energetsku politiku i planiranje razvoja energetike u oblasti električne energije, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; strategiju i politiku energetske bezbednosti, izradu godišnjih i srednjoročnih programa energetske bezbednosti i obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; obavezne i druge rezerve energenata; bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika; proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom; nuklearna energetska postrojenja čija je namena proizvodnja električne, odnosno toplotne energije, proizvodnja, korišćenje i odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima; racionalnu upotrebu energije i energetsku efikasnost; obnovljive izvore energije; zaštitu životne sredine i klimatske promene u oblasti energetike;
koordinaciju poslova u vezi sa investicijama u energetiku; inspekcijski nadzor u oblasti energetike, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja prirodnih resursa; istraživanja koja se odnose na eksploataciju prirodnih resursa; izradu programa istražnih radova u oblasti prirodnih resursa i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata, kao i druge poslove određene zakonom.