Panel konferencija „Biogas i biometan u Srbiji do 2030. godine – energija iz otpada za održivi razvoj“ održana je 13. marta 2025. godine u organizaciji Udruženja Biogas Srbija i Nemačke biogas asocijacije – Fachverband Biogas e.V., uz podršku Nemačkog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ).
Udruženje Biogas Srbija, kao krovna organizacija za biogas u Republici Srbiji, realizuje svoj drugi veliki partnerski projekat sa Nemačkom biogas asocijacijom, usmeren na osnaživanje i stabilizaciju sektora biogasa u Srbiji.
Glavni cilj ovogodišnje konferencije bio je podsticanje dijaloga i razmena mišljenja o aktuelnoj i budućoj ulozi biogasa i biometana u energetskoj tranziciji Srbije. Poseban fokus bio je na potrebi uspostavljanja pravnog okvira koji će omogućiti korišćenje biometana na domaćem tržištu, kao i njegovo injektovanje u nacionalnu gasnu mrežu.
Pored regulatornih pitanja, konferencija je obuhvatila i ekološke aspekte biogasa – njegovu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, tretmanu otpada i unapređenju kvaliteta zemljišta kroz upotrebu digestata. Razmatrane su i teme cirkularne ekonomije, dekarbonizacije i značaja biogasa u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Zahvaljujući razmeni iskustava domaćih i međunarodnih stručnjaka, konferencija je doprinela boljem razumevanju potencijala sektora i identifikaciji ključnih koraka za unapređenje javnih politika, investicionog ambijenta i tehnoloških rešenja, sa ciljem stabilnog i održivog razvoja sektora biogasa i biometana u Srbiji.

U prethodne četiri godine, sektor biogasa u Srbiji suočavao se s brojnim izazovima, ali i s rastućim razumevanjem njegove šire uloge u društvu. Biogasna postrojenja više se ne posmatraju isključivo kao proizvođači električne energije – danas su prepoznata kao stubovi ekološke održivosti i ključni akteri u zaštiti životne sredine, tretmanu otpada i unapređenju cirkularne ekonomije.
Ipak, uprkos značaju koji biogas ima za dekarbonizaciju i energetsku tranziciju Srbije, ostaje činjenica da regulativa usvojena u martu 2021. godine još uvek nije dopunjena odgovarajućim podzakonskim aktima, što onemogućava primenu modela aukcija u praksi. Takođe, i dalje ne postoji pravni okvir za injektovanje u distributivnu gasnu mrežu i trgovinu biometanom, što sprečava ostvarenje punog potencijala ovog energenta na domaćem tržištu.
U tom kontekstu, podrška nadležnih institucija – posebno Ministarstva rudarstva i energetike – ostaje od ključne važnosti. Samo kroz otvoren dijalog, međuresornu saradnju i jasno definisane zakonske okvire moguće je stvoriti uslove za dalji rast i stabilnost sektora.
Sektor biogasa u Srbiji danas stoji pred prekretnicom.
Da li ćemo slediti evropske ekološke tokove, kao što to čini Nemačka, prepoznajući biogas i biometan kao alate za energetsku nezavisnost i zaštitu životne sredine – ili ćemo propustiti još jednu šansu za rast, konkurentnost i ekološki napredak?
Biometan, kao logičan i neophodan nastavak razvoja sektora biogasa, bio je u fokusu ovogodišnje konferencije – kao strateški pravac, ali i kao neiskorišćena prilika, na koju se mora odgovoriti u narednim mesecima.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici Ambasade Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Privredne komore Srbije, eksperti i predstavnici Udruženja Biogas Srbija i Nemačke Biogas Asocijacije Fachverband Biogas e.V., kao i predstavnici ukrajinskog i mađarskog udruženja, UNDP-a, univerzitetski profesori, predstavnici privatnog sektora i investitori u ovom sektoru.
Zahvaljujući učešću domaćih i međunarodnih partnera, akademske zajednice i relevantnih institucija, konferencija je pružila sveobuhvatan uvid u potencijale, izazove i neophodne pravce razvoja sektora biogasa i biometana u Srbiji.
Na početku konferencije prisutnima se obratila Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija, zahvalivši partnerima, gostima i članovima na dugogodišnjoj saradnji. Istakla je da je sektor od prvih 3 MW 2012. godine dostigao 44 MW instalisane snage, uz dodatnih 54 MW u pripremi, što predstavlja značajan uspeh za mlad sektor.
Naglasila je da su biogas i biometan ključni za energetsku tranziciju Srbije, zahvaljujući znanju i posvećenosti svih aktera, uz snažnu podršku Nemačke Biogas Asocijacije.
Nakon uvodnog obraćanja, najavila je svečano otvaranje i pozvala dr Judith Hoffmann iz Ambasade SR Nemačke da se obrati prisutnima.

Dr Judith Hoffmann, predstavnica Ambasade Savezne Republike Nemačke u Srbiji, svečano je otvorila konferenciju, čime je dodatno potvrđen značaj teme biogasa i izražena snažna podrška bilateralnoj saradnji u oblasti zelene energije. U svom obraćanju istakla je važnost razvoja biogasa i značaj međunarodne saradnje u postizanju održivih energetskih ciljeva. Njeno prisustvo i poruke dodatno su osnažile poruku o potrebi zajedničkog delovanja u tranziciji ka održivim izvorima energije.
Nakon nje, prisutnima se obratio i Goran Knežević, predsednik Udruženja Biogas Srbija, naglasivši da biogas danas predstavlja stub zelene tranzicije, zahvaljujući dugogodišnjoj posvećenosti i saradnji svih aktera. Podsetio je da sektor nije nastao preko noći, već je rezultat više od decenije kontinuiranog rada, edukacije i saradnje sa investitorima, institucijama i međunarodnim partnerima, posebno sa Nemačkom Biogas Asocijacijom, čiji je doprinos bio od ključnog značaja.

Nakon obraćanja predsednika Udruženja, a pre početka radnog dela konferencije, usledio je svečani trenutak dodele specijalnih zahvalnica Antje Kramer i Sabine Thaler, članicama međunarodnog projektnog tima Nemačke Biogas Asocijacije (Fachverband Biogas e.V.), za izuzetan doprinos razvoju sektora biogasa u Srbiji, višegodišnju posvećenost, nesebično deljenje znanja i snažnu podršku u svim fazama saradnje sa Udruženjem Biogas Srbija.

Radni deo konferencije započeo je tematskom sesijom pod nazivom „Od otpada do energije – biogas i cirkularna ekonomija u praksi“.
Prva se učesnicima obratila dr Verena Pfahler, predstavnica Nemačke Biogas Asocijacije (Fachverband Biogas e.V.), koja je u svojoj prezentaciji „Biogas & Circular Economy – From Waste to Resources“ istakla značaj biogasa kao ključnog elementa cirkularne bioekonomije. Naglasila je višestruke koristi ovog energenta – od zatvaranja ciklusa otpada i smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, do proizvodnje energije i unapređenja kvaliteta zemljišta upotrebom digestata. Kroz primere dobre prakse iz zemalja poput Nemačke, Švedske i Finske, ukazala je na potrebu za integrisanim pristupom, u kojem bi biogas bio sastavni deo održive poljoprivrede, energetike i upravljanja otpadom. Posebno je naglasila da biogas nije samo energent, već i rešenje za mnoge izazove savremenog društva.
Nakon nje, prisutnima se obratio Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. U svom izlaganju osvrnuo se na širi kontekst zelene tranzicije – energetske izazove, klimatske promene i digitalnu transformaciju kroz veštačku inteligenciju. Istakao je da biogas predstavlja strateški resurs koji može doprineti lokalnoj otpornosti, umrežavanju sa industrijama koje generišu biootpad i razvoju modela u kojima energetska nezavisnost postaje dostižna na nivou zajednica. Takođe je naglasio važnost uključivanja industrije i privrednog sektora u procese izgradnje cirkularne ekonomije.
Sesija je zaključena otvorenom diskusijom, koja je još jednom potvrdila aktuelnost i značaj ove teme za budući održivi razvoj Srbije.

Treći deo konferencije, pod nazivom „Biometan – nova prilika za energetsku nezavisnost“, obuhvatio je izuzetno važne teme za budućnost biogasnog sektora u Srbiji, sa posebnim akcentom na razvoj biometana kao strateški važnog energenta.

U okviru ovog segmenta govorili su:

Prof. dr Đorđe Đatkov, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, član Upravnog odbora Udruženja Biogas Srbija, predstavio je potencijale, izazove i predloge mera za uvođenje biometana u gasnu mrežu Srbije. Poseban akcenat stavio je na potrebu donošenja pravne regulative za biometan, kao i na važnost multisektorske podrške ovom procesu.

Radomir Milovanović, predstavnik UNDP-a, govorio je o dosadašnjoj i budućoj podršci ove organizacije sektoru biogasa i biometana u Srbiji. Istakao je značaj strateškog planiranja i multisektorskog pristupa, kao i aktuelnu GAP analizu, koju je preporučio prisutnima da preuzmu i prouče, jer pruža konkretan uvid u ključne promene i prioritete za dalji razvoj sektora.

Dr Anna Pastukh, sekretarka Upravnog odbora Bioenergy Association of Ukraine (UABIO), podelila je iskustva Ukrajine u uspostavljanju zakonodavnog okvira za biometan, osnivanju registra i realizaciji prvih projekata koji su već izvozili biometan u Evropsku uniju. Njena prezentacija pokazala je koliko je moguće napredovati čak i u izazovnim okolnostima, uz jasan pravni okvir i institucionalnu podršku.

Prof. dr Kornel Kovács, predstavnik Nacionalnog udruženja za biometan, biogas i zelenu energiju Mađarske, izložio je trenutne politike Mađarske, razvojne smernice i institucionalni pristup biometanu. Posebno je naglasio važnost dugoročne predvidljivosti podsticajnog sistema, tehnološke fleksibilnosti postrojenja i profesionalnog pristupa projektima, kao ključne lekcije koje Mađarska može podeliti sa Srbijom.

Ovaj deo konferencije dao je značajan doprinos osvetljavanju aktuelnih tokova u Evropi i regionu i ponudio primere dobre prakse koji mogu poslužiti kao model za ubrzan razvoj tržišta biometana u Srbiji.

Četvrtim delom konferencije obuhvaćena je panel diskusija pod nazivom „Biogasna postrojenja pred izazovima – zakonski okvir i opcije nakon isteka FiT-a“, koju je moderirao Igor Urošević, predstavnik kompanije Tehnoxgroup. Diskusija je bila posvećena jednoj od najvažnijih tema za budućnost sektora – kako obezbediti finansijsku i operativnu održivost biogasnih postrojenja nakon izlaska iz sistema podsticajnih tarifa (FiT), koje su do sada bile ključni mehanizam za razvoj ovog sektora u Srbiji.

Učesnici panela bili su:

1. Goran Knežević, Udruženje Biogas Srbija
2. Prof. dr Miloš Banjac, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
3. Dr Miodrag Višković, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu
4. Jovica Kosanović, Global Seed Čurug

Panelisti su iz različitih uglova – institucionalnog, naučnog, udruženičkog i praktičnog – diskutovali o pravnom okviru, tržišnim mehanizmima, tehničkim rešenjima i modelima poslovanja koji mogu obezbediti dalji rad postrojenja nakon isteka podsticaja.

Kroz prezentacije, panel i diskusije, izdvojeni su sledeći ključni zaključci:

1. Biogas i cirkularna ekonomija

• Biogas je potvrđen kao ključni element cirkularne ekonomije, sa doprinosom smanjenju otpada, emisija i povećanju energetske efikasnosti.
• Digestat ima ogroman potencijal za unapređenje kvaliteta zemljišta, ali zahteva odgovarajuću regulativu i institucionalno prepoznavanje.
• Potrebna je veća institucionalna podrška za razvoj cirkularnih modela i investicije u biogas postrojenja.
• Biogas se prepoznaje kao rešenje koje integriše sektor otpada, poljoprivrede i energetike.

2. Biometan – ključ energetske nezavisnosti

• Biometan je strateški energent koji može doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
• Potreban je pravni okvir usklađen sa EU standardima za injektovanje biometana u distributivnu gasnu mrežu.
• Neophodne su investicije u infrastrukturu i definisanje podsticaja za proizvođače biometana.
• Primeri iz Ukrajine i Mađarske pokazuju da je brza primena moguća uz jasne zakonske smernice i institucionalnu podršku.

3. Održivost postrojenja nakon isteka FiT sistema

• Neophodno je donošenje odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative koja će omogućiti stabilno poslovanje postrojenja i nakon izlaska iz FiT sistema.
• Postrojenja koja izlaze iz sistema podsticajnih tarifa suočena su sa izazovima poslovne održivosti, ali predstavljaju vredan resurs koji treba dalje koristiti.
• Potrebno je razviti alternativne modele: dugoročni ugovori, otvoreno tržište, proizvodnja biometana.
• Treba podstaći korišćenje dodatnih sirovina (komunalni otpad, kanalizacioni mulj, industrijski ostatci), kao i dalju upotrebu digestata i toplotne energije.
• Udruženje ima ključnu ulogu u povezivanju operatera sa potrošačima i donosiocima odluka.
• Potrebna je edukacija i veća fleksibilnost u poslovnim modelima, kao i strateško planiranje koje će sektor učiniti konkurentnim u novim uslovima.

4. Međunarodna saradnja i transfer znanja

• Iskustva iz Nemačke, Mađarske i Ukrajine pokazala su da su pravna regulativa i državna podrška ključni za razvoj sektora.
• Saradnja sa Fachverband Biogas e.V., UNDP-om i drugim partnerima otvara mogućnosti za primenu inovacija.
• Međunarodna saradnja doprinosi ubrzanoj primeni novih tehnologija i praksi u domaćem sektoru.

5. Sledeći koraci

• Nastaviti dijalog sa institucijama radi stvaranja podsticajnog zakonodavnog okvira.
• Podržka investitorima i operatorima kroz obuke, savetovanje i promociju novih modela poslovanja.
• Jačanje javne svesti o značaju biogasa i biometana za održivi razvoj Srbije.
• Pronalaženje dugoročno održivih rešenja kroz saradnju privrede, institucija i stručne zajednice.

Konferencija je pokazala da Srbija ima potencijal da postane lider u regionu u oblasti biogasa i biometana. Udruženje Biogas Srbija nastaviće da podržava članove, zagovara interese sektora i doprinosi razvoju obnovljivih izvora energije u zemlji.