Alexandra Arndt

Autor: 
Lidija Zelić
Udruženje Biogas Srbija

Kada dovoljno dugo radite u jednom sektoru, počnete da verujete da ga dobro poznajete.

Poznajete tržište, razumete tehnologiju, znate ko pokreće promene, koji su najveći izazovi i zašto se neke stvari menjaju sporije nego što bismo želeli.

Posle godina provedenih u biogas sektoru, mislila sam da me malo toga još može iznenaditi. A onda sam počela da istražujem priču o platformi We Are Biogas.

Očekivala sam razgovor o komunikaciji, vidljivosti sektora i ulozi medija u energetskoj tranziciji. Umesto toga, dobila sam priliku da sektor u kojem i sama radim sagledam iz potpuno drugačijeg ugla.

Ne kroz postrojenja, investicije, regulativu i tržišta o kojima svakodnevno govorimo, već kroz ljude. Kroz njihove priče, sumnje, upornost, male pobede i osećaj pripadnosti zajednici koja prevazilazi granice pojedinačnih zemalja, kompanija i projekata.

Upravo zato me je priča o We Are Biogas toliko zainteresovala. Ne zato što govori o biogasu kao tehnologiji, već zato što govori o ljudima koji grade sektor.

Što sam više istraživala platformu i razumevala viziju koja stoji iza nje, to me je više fascinirala činjenica da ljudi iz potpuno različitih delova sveta u tim pričama prepoznaju deo sopstvenog iskustva.

Više od platforme

Možda odgovor leži upravo u načinu na koji je Alexandra prvi put doživela naš sektor.Dolazeći iz sveta marketinga i komunikacija, godinama je pomagala organizacijama da svoje ideje, projekte i ciljeve približe ljudima. Kada je prvi put zakoračila u svet biogasa, impresioniralo ju je koliko se toga dešava iza kulisa – na tehničkom, tržišnom i političkom nivou. Istovremeno, iznenadilo ju je koliko malo tih priča dopire do šire javnosti na način koji je razumljiv, blizak i ljudski. Kako sama kaže, sektor je bio pun izvanrednih inženjera, ljudi koji razvijaju nove projekte, posvećenih farmera i istinskih entuzijasta. Ipak, njihove priče često su ostajale zarobljene u stručnim krugovima, daleko od ljudi koji bi u njima mogli da pronađu inspiraciju. U tome je prepoznala i priliku i odgovornost. Želela je da energiju, entuzijazam i iskreno uverenje koje je prepoznavala u razgovorima sa ljudima iz sektora podeli sa mnogo širom publikom. Tako je nastao We Are Biogas.

„Želela sam da stvorim platformu koja će govoriti o ljudima, a ne samo o tehnologiji i regulatornim okvirima.“

Ali ono što ovu platformu čini posebnom nije samo sadržaj koji objavljuje. Njena najveća vrednost možda leži u osećaju zajedništva koji stvara među ljudima koji često rade hiljadama kilometara jedni od drugih, a ipak dele iste izazove, dileme i ambicije.

Alexandra je vrlo brzo shvatila da se neka od najvrednijih znanja u sektoru ne nalaze u izveštajima, prezentacijama ili stručnim analizama. Ona žive u razgovorima. Na konferencijama. Na terenu. U neformalnim susretima u kojima ljudi otvoreno dele iskustva, greške iz kojih su učili i lekcije koje nećete pronaći ni u jednom priručniku.

Kako objašnjava, operater u Srbiji, menadžer projekta u Kaliforniji i stručnjak za energetsku politiku u Briselu često se suočavaju sa veoma sličnim izazovima, a da toga nisu ni svesni. Upravo zato želela je da We Are Biogas postane mesto na kojem će ljudi moći da uče jedni od drugih, bez obzira na to gde se nalaze.

Možda se suština cele platforme najbolje vidi u njenim rečima:

„Želela sam da We Are Biogas postane mesto na kojem ljudi mogu da čuju iskustva kolega iz različitih delova sveta, razumeju priče koje stoje iza velikih projekata i osete da su deo šire zajednice.“

U osnovi, We Are Biogas nikada nije bio zamišljen samo kao još jedan izvor informacija. Od samog početka cilj je bio da poveže ljude i podseti ih da su deo mnogo veće priče koja se još uvek piše.

Možda njegova najveća vrednost nije u broju intervjua, objavljenih vesti ili sadržaja koji kreira, već u osećaju pripadnosti zajednici u kojoj ljudi mogu da uče jedni od drugih, dele iskustva i shvate da nisu sami u izazovima sa kojima se suočavaju.

„Za mene zajednica nije samo buzzword. To znači da ljudi osećaju da pripadaju, da se njihov glas čuje i da ih povezuje zajednički cilj.“

Možda upravo zato, čitajući priče ljudi iz različitih delova sveta, često otkrivamo da smo mnogo sličniji nego što mislimo. Delimo slične uspehe, suočavamo se sa sličnim preprekama i, uprkos različitim okolnostima, svi zajedno gradimo istu priču.Upravo je to možda najlepše otkriće koje ova platforma donosi, saznanje da u jednom globalnom, mladom i brzo rastućem sektoru niko zapravo ne gradi sam.

Od otpada do nove vrednosti

Jedan od razloga zbog kojih je biogas i dalje među najčešće pogrešno shvaćenim tehnologijama energetske tranzicije jeste to što ga mnogi i dalje posmatraju kao nišnu ili eksperimentalnu tehnologiju.

A ipak, stvarnost izgleda sasvim drugačije.

Biogas i biometan već danas imaju konkretnu ulogu u jačanju energetske bezbednosti, smanjenju emisija i odgovornijem upravljanju organskim otpadom. Ipak, kada se o njima govori, fokus se najčešće zadržava na energiji.

Alexandra veruje da upravo tu nastaje najveći nesporazum.

„Biogas nije samo proizvodnja energije. Njegova prava vrednost je u tome što povezuje procese i pretvara otpad u resurs.“

Možda je upravo zato ovu tehnologiju ponekad teško objasniti ljudima van sektora. Njena vrednost ne ogleda se samo u energiji koju proizvodi, već u načinu na koji povezuje stvari koje često posmatramo odvojeno.

U biogasu se susreću poljoprivreda i energetika. Upravljanje otpadom i lokalni razvoj. Klimatski ciljevi i svakodnevne potrebe zajednica.

Otpad postaje resurs. Nusproizvodi dobijaju novu vrednost. Ono što je do juče predstavljalo problem postaje deo rešenja.

Upravo zato biogas nije lako svrstati u jednu kategoriju. Njegova najveća snaga možda leži upravo u sposobnosti da povezuje različite sektore, interese i ideje u jednu celinu.

Novi glasovi u sektoru

Jedna od tema kojoj se Alexandra često vraća jeste vidljivost.

Ne novih tehnologija ili tržišta, već ljudi. Posebno onih čiji je doprinos godinama ostajao u drugom planu.

To su žene koje vode projekte u tradicionalno muškom sektoru. Stručnjaci iz oblasti komunikacija, održivosti i javnih politika. Ljudi koji u sektor donose nova znanja, iskustva i drugačije perspektive.

„Vremenom sam shvatila koliko tih glasova već postoji, samo nisu uvek imali priliku da dođu do izražaja.“

U toj rečenici krije se možda i jedna od važnijih poruka ovog razgovora.

Ti ljudi nisu novi. Nisu se pojavili preko noći. Oni su oduvek bili deo ove priče, ali njihov rad, znanje i doprinos nisu uvek bili dovoljno vidljivi.

Kako se energetska tranzicija razvija, postaje sve jasnije da njenu budućnost neće oblikovati samo inženjeri i tehnološka rešenja. Izazovi sa kojima se suočavamo nisu samo tehnički. Oni su istovremeno društveni, ekonomski i regulatorni.

Zato su nam potrebni ljudi različitih znanja i iskustava. Ljudi koji razumeju tehnologiju, ali i oni koji razumeju zajednice, javne politike, finansije, održivost i društvene promene.

Kroz intervjue i priče koje objavljuje, We Are Biogas učinio je vidljivijim mnoge ljude čiji su doprinosi dugo ostajali van fokusa. Istovremeno nas podseća da budućnost sektora neće oblikovati jedna profesija niti jedan profil lidera, već ljudi različitih iskustava, znanja i perspektiva okupljeni oko zajedničkog cilja.

Možda je upravo u tome jedna od najvećih vrednosti ove platforme – što podseća da velike promene nikada ne stvaraju pojedinci sami, već zajednice sastavljene od ljudi koji donose različita znanja, ali dele istu viziju.

Budućnost se ne gradi samo u Evropi

Jedan od najzanimljivijih delova razgovora sa Alexandrom odnosio se na tržišta u razvoju.

Iako se biogas često posmatra kao evropska priča, ona veruje da će budućnost sektora biti mnogo globalnija nego što danas pretpostavljamo.

„Mislim da će tržišta u razvoju imati mnogo značajniju ulogu u globalnoj biogas priči nego što danas većina ljudi pretpostavlja.“

Možda upravo zato među temama koje je danas najviše inspirišu nisu samo Nemačka, Danska ili druga razvijena tržišta. Sve više pažnje posvećuje zemljama i regionima u kojima biogas sektor tek pravi prve korake, ali u kojima vidi ogroman potencijal za razvoj.

Iako se međusobno razlikuju po veličini, ekonomskim okolnostima i stepenu razvoja, mnoga od tih tržišta dele nešto zajedničko, a to su bogati poljoprivredni resursi, velike količine organskog otpada i potreba za većom energetskom nezavisnošću i održivijim modelima razvoja.

Upravo zato biogas u tim sredinama može značiti mnogo više od proizvodnje energije. On može doprineti jačanju lokalnih zajednica, stvaranju novih izvora prihoda, odgovornijem upravljanju otpadom i većoj energetskoj sigurnosti.

Posebno je raduje rastuće interesovanje zemalja Globalnog juga. U njima ne vidi samo nova tržišta, već neke od najzanimljivijih priča koje tek čekaju da budu ispričane.

Možda je najvažnija poruka upravo to da budućnost biogasa neće oblikovati samo zemlje koje danas predvode razvoj sektora. Naprotiv, neke od najzanimljivijih ideja, rešenja i priča o uspehu mogle bi da nastanu upravo tamo gde sektor danas tek počinje da se razvija.

Jer ponekad najveći potencijal ne leži tamo gde je tržište već sazrelo, već tamo gde ljudi tek počinju da veruju da je promena moguća.

Ljudi koje ne vidimo

Jedan od trenutaka koji mi je posebno ostao u sećanju dogodio se kada sam Alexandru pitala koji su joj razgovori ostali najdublje urezani tokom rada na platformi.

Očekivala sam priče o velikim projektima, investicijama ili tehnološkim dostignućima. Umesto toga, govorila je o ljudima.

O ljudima čije su priče ostale sa njom dugo nakon što su intervjui završeni.

„Najviše mi ostaju u sećanju razgovori u kojima ljudi podele nešto neočekivano lično.“

Pričala mi je o farmeru koji joj je objašnjavao šta je biogas postrojenje značilo za budućnost njegove porodice. O inženjeru koji je godinama prolazio kroz neuspehe, prepreke i razočaranja pre nego što je projekat konačno uspeo. O ljudima koji rade u zemljama gde institucionalna podrška još nije dovoljno razvijena, ali ipak nastavljaju dalje jer veruju da njihov rad ima smisla.

Možda nijedna rečenica ne opisuje duh ovog sektora bolje od sledeće:

„Iza svakog projekta i svakog proizvedenog megavat-sata obnovljive energije nalaze se ljudske priče o upornosti i veri.“

Često govorimo o megavatima, investicijama, dozvolama i regulativi. Mnogo ređe govorimo o ljudima koji godinama ulažu svoje vreme, energiju i znanje u nešto za šta nikada nisu imali garanciju uspeha.

A upravo oni nose najveći deo ove priče.

Možda zato ove priče ostaju sa nama mnogo duže od tabela, statistika i tehničkih analiza. Ne zato što su važnije od tehnologije, već zato što nas podsećaju na nešto što lako zaboravimo – da iza svake tehnologije stoji čovek. Iza svakog projekta nečija upornost. A iza svakog postrojenja godine rada, odricanja i vere da je moguće stvoriti nešto bolje.

Velikodušnost kao nevidljiva snaga sektora

Pred kraj razgovora pitala sam Alexandru šta ju je najviše iznenadilo kod ljudi koje je upoznala kroz međunarodnu biogas zajednicu. Očekivala sam da će govoriti o njihovom znanju, inovativnosti ili sposobnosti da pronalaze rešenja za složene izazove.

Umesto toga, odgovorila je gotovo bez razmišljanja: „Iskreno, velikodušnost.“

Priznajem da me je odgovor iznenadio. Velikodušnost nije osobina koju najčešće povezujemo sa industrijama, tržištima ili poslovnim sektorima. Ipak, upravo je to ono što je Alexandra iznova pronalazila u razgovorima sa ljudima širom sveta.

Kako sama kaže, kada je prvi put ušla u sektor, očekivala je mnogo više konkurencije i zadrške u deljenju znanja. Umesto toga, pronašla je zajednicu u kojoj ljudi otvoreno dele iskustva, govore o greškama iz kojih su učili i pomažu jedni drugima bez očekivanja bilo kakve koristi.

Zajednicu ljudi koji razvijaju projekte dele iskustva kako bi drugima olakšali put. Kompanije preporučuju čak i konkurentska rešenja kada procene da su ona bolji izbor. Stručnjaci izdvajaju vreme da pomognu ljudima koje nikada ranije nisu upoznali.

Dok sam je slušala, shvatila sam koliko mi je taj opis zapravo poznat.

Tokom godina rada u sektoru i sama sam mnogo puta bila svedok takvih trenutaka. Ljudi dele kontakte, preporučuju kolege, povezuju one koji mogu da pomognu jedni drugima i nesebično prenose iskustva koja su sticali godinama. Kada ih pitate zašto to rade, odgovor je često iznenađujuće jednostavan – zato što veruju da je to dobro za sektor.

Tu filozofiju možda najbolje opisuje rečenica koju Alexandra često koristi:

„A rising tide lifts all boats.“

Drugim rečima, kada sektor napreduje, svi napredujemo zajedno.

Možda upravo zato uspeh jednog projekta ne doživljava se kao pretnja drugom. Nova investicija nije razlog za zabrinutost, već potvrda da tržište raste. A znanje ne gubi vrednost kada se deli. Naprotiv, često postaje još vrednije.

Možda upravo ta velikodušnost predstavlja jednu od najvećih, a najmanje vidljivih snaga biogas sektora. Nećemo je pronaći u statistikama, proizvodnim rezultatima ili investicionim izveštajima. Prepoznaćemo je u načinu na koji ljudi sarađuju, dele iskustva i pružaju podršku jedni drugima.

Za mnoge ljude upravo je to razlog zbog kojeg biogas vremenom postane mnogo više od profesije ili industrije. Postane zajednica kojoj zaista pripadaju.

I možda je upravo zato Alexandra njenu suštinu sažela u jednostavnoj rečenici:

„Za mene zajednica nije samo buzzword.“