U organizaciji Udruženja Biogas Srbija i Nemačke Biogas Asocijacije, Fachverband Biogas e.V. 19.10.2023. godine održana je panel konferencija „Održivi razvoj biogas sektora u Srbiji – od biogasa do biometana“. Institucionalnu podršku konferenciji pružilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Udruženje Biogas Srbija je krovno udruženje za biogas u Republici Srbiji i sa Nemačkom Biogas Asocijacijom, Fachverband Biogas e.V. sarađuje na, drugom po redu, velikom partnerskom projektu osnaživanja i stabilizacije biogas sektora u Srbiji.

Osnovni motiv organizacije ove konferencije bilo je podsticanje dikusije i razmene mišljenja o novoj ulozi biogasa – uvođenje biometana na tržište u Srbiji, kroz uvođenje pravne regulative za biometan, koji bi omogućio budućim proizvođačima biometana ubrizgavanje istog u nacionalnu gasnu mrežu, kao i značaj uvođenja biometana na tržište u Srbiji. Pored toga, konferencija je organizovana i kako bi se diskutovalo o ekološkom aspektu biogasa, kao i o drživim aspektima proizvodnje biogasa – doprinos zaštiti životne sredine, dekarbonizaciji i cirkularnoj ekonomiji, te kako bi se razmenila iskustva ključnih učesnika sektora, a u cilju definisanja predloga za unapređenje i održivi razvoj sektora proizvodnje biogasa.

Protekle tri godine donele su značajne promene u sektor i promenile način na koji posmatramo biogas postrojenja. Ona više nisu samo proizvođači električne energije; sada su stub ekološke održivosti i ključna uloga biogasa je upravao ekološka.

S obzirom da se aukcije, koje su 2021. godine uvedene u sektor biogasa, još uvek nisu počele sprovoditi, jer pravna regulativa još uvek nije finalizirana, podrška nadležnih institucija, pre svega Ministarstva rudarstva i energetike koje je zaduženo za pravnu regulativu kada je u pitanju biogas, je od suštinskog značaja jer samo zajedno, dijalogom i razumevanjem, možemo da trasiramo put daljem razvoju sektora.

Biogas sektor danas stoji pred prekretnicom. Hoćemo li slediti put evropskih ekoloških trendova, kao što to radi Nemačka, imajući u vidu da biogas ima ključnu ulogu u zaštiti životne sredine, ili ćemo propustiti priliku za rast i napredak? Tehnologija biogasa brzo napreduje, menja se i usavršava, a biometan kao moguća sledeća faza razvoja sektora biogasa je bio temeljno razmatran na konferenciji.

Na konferenciji su učestovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, predstavnici i eksperti iz Udruženja Biogas Srbija, predstavnici i eksperti iz Nemačke Biogas Asocijacije, biogas eksperti i profesori univerziteta, predstavnici organizacije UNDP, kao i predstavnica Ambasade Savezne Republike Nemačke u Srbiji.

Konferenciju je otvorio Danko Vuković, Predsednik Udruženja Biogas Srbija, sumirajući iskustva iz prethodnog perioda od uvođenja aukcija u sektor biogasa ističući da se narativ vezan za biogas postrojenja promenio, te da ona više nisu samo proizvođači električne energije već i da daju strateški važan doprinos ekologiji i poljoprivredi Srbije.  Danko Vuković je zahvalio našim nemačkim partnerima Fachverband Biogas e.V. na velikoj podršci i poželeo uspešan nastavak saradnje. G. Vuković je istakao da konferencija predstavlja važan korak napred za sve nas. Istakao je koliko smo zahvalni partnerima iz Nemačke Biogas Asocijacije koji nas dugi niz godina podržavaju i dele svoje neprocenjivo znanje i ekspertizu sa nama, te dodao da su iskustva sa nemačkog biogas sektora i nemačkih biogas postrojenja duboko obogatila naše znanje i uticala, kako na predstavnike udruženja, tako i na čitav biogas sektor u Republici Srbiji. Istakao je i da Udruženja Biogas Srbija, kao krovno udruženje za biogas u RS, snosi odgovornost da predvodi sektorske promene, da bude glas svojih članova, operatera, investitora i svih onih koji su deo sektora, te da snaga udruženja leži upravo u procesu zajedničkog donošenja odluka, gde svaki član ima jednako pravo glasa, te da se nada da će današnji susret biti još jedna prilika za aktivno učešće svih članova u dijalogu i da će njihovo iskustvo i znanje obogatiti zaključke ove konferencije. Dodao je i posebno istakao da primarna briga svih nas treba da bude zaštita životne sredine i ostavljanje nasleđa budućim generacijama, jer smo na ovoj planeti samo prolaznici i na nama je odgovornost da ne samo sačuvamo ono što smo zatekli, već i da unapredimo i ostavimo bolji svet budućim generacijama.

Nakon g. Vukovića, skupu se obratio Bojan Vranjković, Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

G. Vranjković je istakao da u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u svakom momentu imamo pouzdanog i posvećenog partnera. Posebno je istakao da Ministarstvo poljopirvrede kroz podsticaje za investicije koje se tiču proizvodnje biogasa učestvuje u povratu sredstava u iznosu od 50% vrednosti realizovane prihvatljive investicije. Podrška se pruža kroz meru IPARD 3. G.Vranjković je naglasio i da ukoliko se poljoprivredna gazdinstva odluče za proizvodnju biogasa, postaće energetski nezavisna i moći će da upravljaju ekološkim otpadom na ekološki prihvatljiv način, kao i da stabilizuju svoj prihod. Istakao je i da će sprovođenje Zelene agende za zapadni Balkan i u narednom periodu biti u fokusu, kao i da će kroz IPARD 3 programski ciklus nastaviti podržavanje ulaganja u OIE i to kroz dodatnih 10% podsticaja za ovaj vid ulaganja, te da se očekuju dodatni korisnici podsticaja u skladu sa višim nivoom podsticaja.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine, Državna sekretarka, Ivana Hadži Stošić istakla je značaj izgradnje biogas postrojenja u očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine. Istakla je i da, s obzirom na ograničene kapacitete prirodnih resursa, zagađenju životne sredine i klimatskih promena, Vlada RS posvećena ispunjenju implementacije ciljeva Agende 2030 UN, Pariskog sporazuma o klimi iz 2015 i Zelene agende za zapadni Balkan. Gđa Hadđi Stošić je posebno naglasila i da je, u skladu sa obavezama Republike Srbije kao članice UN, potpisnice Pariskog sporazuma i kao zemlje kandidata za članstvo u EU, Srbija potpuno posvećena ispunjavanju zadatih ciljeva ovih međunarodnih dogovora. Državna sekretarka, Ivana Hadži Stošić je zaključila da su dalji razvoj i šira upotreba OIE veoma važni za Republiku Srbiju, kako u pogledu povećanja konkurentnosti privrede i energetske sigurnosti, tako i u pogledu zaštite životne sredine, a sa ciljem smanjenja GHG emisija, aerozagađenja i ispunjenja međunarodnih obaveza po pitanju borbe protiv klimatskih promena. Istakla je i da Srbija ima visok potencijal za korišćenje OIE i da to svakako treba iskoristiti. Istakla je da u biogas postrojenju otpad postaje resurs, a imajući u vidu sve benefite biogasa na životnu sredinu, dodala da je biogas moćan i ekološki prihvatljiv izvor energije. Takođe, naglasila je važnost saradnje svih relevantnih aktera u oblasti zaštite životne sredine i istakla da samo zajedničkom diskusijom i saradnjom možemo da napravimo pozitivne promene, a da je konferecnija izuzetno bitna jer povezuje sve spomenute aktere.

Skup je u ime Ambasade SR Nemačke pozdravila i gđa Aleksandra Zec, predstavnica Ambasade Savezne Republike Nemačke u Srbiji, te istakla da je tema ove konferecije globalno značajana. Naglasila je i da jedino prelaskom sa fosilnih goriva možemo da obezbedimo održivo snabdevanje energijom. S obzirom da je energetska sloboda najvažnija sloboda današnjice, nemačka vlada je alocirala 1.5 biliona evra u energetski sektor Srbije od 2000. godine.

Predsednik Upravog odbora Udruženja Biogas Srbija, Danko Vuković, je u drugom delu konferencije, pod nazivom „Nova uloga biogasa – uvođenje biometana na tržište u Srbijii“ predstavio ciljeve udruženja i načine podrške razvoju biogas branše, a govorio je o budućnosti biogas sektora u Srbiji kao i o pozitivnim efektima biogasa na ekologiju kroz tretiranje bio-otpada. G. Vuković je naglasio i da je Udruženja Biogas Srbija izuzetno aktivno u pružanju podrške čitavom sektoru i članovima i da trenutno ima više od 60 članova. G. Vuković se osvrnuo na strateški značaj biogasa za energetiku Srbnije, odnosno energetsku nezavisnost naše zemlje te izneo podatak, da ukoliko bismo iskoristili sav otpad iz poljoprivrede, mogli bismo imati instalirano 500 MW iz biogasa, te ako bismo preveli sav biogas do nivoa metana, mogli bismo da podmirimo 50% potreba Srbije za prirodnim gasom. G. Vuković je dodao da zakonska regulativa za biometan još uvek nije zaokružena, te da želimo da o tome diskutujemo sa nadležnim institucijama, pre svega sa Ministarstvaom rudarstva i energetike, kako bi se to promenilo, te kako bi se ovaj strateški važan oblik biogasa – biometan i prepozna kao takav. Predloženo je uređenje korišćenja biometana u našoj zemlji. G. Vuković je istakao da je, od svih oblika OIE, biogas najefikasniji u konverziji primarne u električnu energiju i to šest puta efikasniji od solara i četiri puta od vetra. Takođe, g. Vuković je istakao koliko je važna intenzivna saradnja sa sva tri resornma ministarstva, ali i sa međunarodnim institucijama, kako bismo imali uvid u iskustva sa međunarodnih sektora. Podvukao je da je potencijal biogasa u Srbiji apsolutno neiskorišćen.

Gospodin Dirk Bonse, šef odeljenja za onovljive gasove iz Nemačke Biogas Asocijacije, obratio se skupu i govorio je o važnosti biometana i načinima njegove iskorišćenosti. Istakao je da je upotreba biometana višestruka i da on, pored toga što može da se ubrizga u nacionalnu gasnu mrežu, može da se koristi i kao gorivo. Evropski cilj, kroz RePower EU program je da se do 2023. godine proizvodi 35 biliona kubnih metara biometana. Iz tog razloga EU je utemeljila „Biometan Industrial Partnership“ sa ciljem da se postigne zadata proizvodnja biometana, ali i da se identifikuju barijere i istaknu najbolje prakse koje će biti poslate Evropskoj komisiji. Ako govorimo o potencijalu biometana u EU i šire, Nemačka ima najveći potencijal. G. Bonse je dodao i da ukoliko posmatramo pravnu regulativu, moramo da spomenemo „Fit for 55“ po kojoj GHG moraju da budu redukovani za 55% u odnosu na 1990. Evropa ima za cilj da do 2050. Bude potpuno klimatski neutralna. G. Bonse je govorio i o tržišnoj upotrebi biometana u Nemačkoj te izneo činjenicu da je totalna prodaja u 2022. godini premašila 11 TWh, po prvi put, a uočljivo je i značajno povećanje izvoza u Švajcarsku. Broj biogas postrojenja u Nemačkoj opada iz razloga što broj biometan postrojenja raste, odnosno, deo biogas postroejnja se nadograđuje za proizvodnju biometana.  Biometan se, pored toga što se koristi kao zamena za prirodni gas, koristi i kao gorivo, i to kao Bio CNG (compressed natural gas), za putnička vozila, male kombije i autobuse, kao i Bio LNG (liquid natiural gas) za velike kamione i plovni saobraćaj.

Prisutnima se obratio i gospodin Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj UNDP koji je istakao da UNDP podržava korišćenje biogasa u Republici Srbiji, kao važnog i veoma značajnog izvora energije. UNDP je u prethodnih 10 godina podržavao sektor biogasa i biogas postrojenja, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, u nekoliko saziva ministarstva, a bili su i deo finansiranja šest biogasnih postrojenja. Kao važnu činjenicu g. Petrović je istakao da biogas postroejnje od 1 MW zapošljava 5-15 ljudi u ruralnim područjima (gde se i grade biogas postrojenja) te da je izgradnja biogas postrojenja i motivacija da ljudi ostaju u ruralnim područjima. G. Petrović je naglasio da je upravo taj socijalni aspekt izuzetno važan, te ukoliko uzmemo u obzir sve benefite, postavlja se pitanje zašto nije veći fokus na biogasu u Republici Srbiji, a potencijalno i na biometanu. Dodao je i to, da sama energetika, kao sektor, mora da ima podršku i drugih sektora i naglasio koliko je značajno da su konferenciju podržali i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine, jer bez multisektorskog angažmana nije lako organizovati jedan tako kompleksan poduhvat kao što je biogas. Za kraj je podvukao i da UNDP podržava investicije u biogas i sektor biogasa, te da bi rado nastavio podršku koju pruža već 10 godina od strane UNDP, a koja je uključivala ne samo sufinansiranje postrojenja već i niz drugih aktivnosti saporvođenih sa Ministarstvom rudarstva i eneregtike.

Zatim se skupu obratila gđa Smiljka Živanović iz UNDP koja je predstavila podršku koju program UN za razvoj, kroz projekat pod nazivom EU za zelenu agendu u Srbiji, u cilju podrške konkretnim investicijama. Projekat je finansiran sredstvima EU uz dodatno finansiranje Vlade Švedske, Vlade Švajcarske i Vlade Republike Srbije, a sprovodi se u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom. Pored zakonske i strateške podrške ovaj projekat pruža podršku u konkretnim investicijama u poslovne modele privatnog i javnog sektora u čak pet oblasti zelene agende. Gđa Živanović je istakla značaj povezivanja različitih društvenih kategorija u ostvarivanju saradnje i sprovođenju projekta.

Trećim delom konferencije, panel diskusijom pod nazivom „Održivi aspekti proizvodnje biogasa – doprinos zaštiti životne sredine, dekarbonizaciji i cirkularnoj ekonomiji“  moderirao je prof. dr Đorđe Đatkov, član Upravnog odbora Udruženja Biogas Srbija.

 Učesnici panela bili su:

1. dr Miloš Banjac, redovni profesor, katedra za termomehaniku, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
2. dr Slobodan Cvetković, viši naučni saradnik, rukovodilac centra za ekologiju i tehnoekonomiku, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
3. Goran Knežević – ekspert za biogas, Udruženje Biogas Srbija
4. dr Stefan Rauh, Chief Operating Officer, Nemačka Biogas Asocijacija, Fachverband Biogas e.V.

Konstruktivna i dinamična diskusija na konferenciji rezultirala je zaključcima:

Dosadašnji razvoj biogas sektora rezultirao je podizanjem znanja i značaja o tome šta predstavlja pojam biogas i biogas postrojenja. Kod službi koje su bile uključene u proces ishodovanja dozvola, potvrda, uključujući i banke, stečeno je određeno znanje i poverenje prema sektoru biogasa, koje su dobar osnov za dalji razvoj sektora. Međutim, politička volja i neophodna podrška kroz zakon i podzakonske dokumente nedostaje od 2021. godine, kada je definisan i usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije sa pratećom podzakonskom regulativom. Zaključak je da je sektor biogasa poistovećen, na neodgovarajući način, sa sektorima dobijanja električne energije iz solarne energije i energije vetra, koji imaju jednostruku namenu, a to je upravo dobijanje električne energije. Iako je za biogas postrojenja neophodna viša specifična investicija, ovakva postrojenja mogu da ostvare veći broj radnih sati (više dobijene električne energije) po jediničnom instaliranom kapacitetu, zbrinjavaju otpad i sprečavaju zagađenje životne sredine, doprinose ruralnom razvoju, uporedivo imaju najbolji efekat za smanjenje klimatskih promena. Zbog toga je neophodno da se obezbedi kroz-sektorska podrška (poljoprivreda, energetika, životna sredina, ekonomija) od odgovarajućih ministarstava, jer se izgradnjom i radom biogas postrojenja upravo i doprinosi razvoju svih ovih sektora. Dalji razvoj sektora biogasa, uključuje sve aktivnosti koje bi doprinele većem iskorišćenju energije dobijene iz biogasa, digestata (ostatka fermentacije), pa i drugih bilansa korišćenjem inovativnih pristupa. To prevashodno uključuje proizvodnju biometana, dodatno iskorišćenje toplotne energije iz procesa kogeneracije, dodatna prerada digestata i oplemenjivanje. Takođe, tretman drugih vrsta potencijalnih sirovina za anaerobnu fermentaciju koji nije za sada zastupljen, kao što je kanalizacioni mulj, komunalni biorazgradivi otpad, lignocelulozna biomasa (slama žitarica, kukuruzovina), višestruko bi uvećao potencijale za biogas, a time i pozitivne efekte koje ostvaruje. Iako je stajnjak do sada dominantno korišćen kao sirovina, njegov potencijal je značajno veći i potrebno je naći model da se vlasnici biogas postrojenja motivišu i nagrade za njegovo korišćenje, jer su pozitivni efekti zbrinjavanja stajnjaka za zaštitu životne sredine višestruki u poređenju sa drugim sirovinama.

Biogas sektor je ostvario zadovoljavajući razvoj od 2012. godine kada su uvedene prve zakonske i podzakonske mere koje su omogućile izgradnju i isplativ rad biogas postrojenja. Međutim, previše česta promena u iznosu visine finansijske podrške je u nekoliko navrata odbila potencijalne naredne investitore koji su prevashodno bili privučeni za ulaganje u ovaj sektor. Uvođenjem principa aukcija, po Zakonu o obnovljivim izvorima energije iz 2021. godine, biogas sektor je praktično diskvalifikovan ukoliko se direktno poredi sa dobijanjem električne energije iz solarne i vetro energije, zanemarujući sve ostale doprinose zbog čega je biogas tehnologija i razvijana, te i zaživela u brojnim drugim evropskim državama (Nemačka, Italija, Holandija). Počevši od 2024. godine, prva biogas postrojenja u Srbiji će izgubiti status povlašćenog proizvođača, odnosno isteći će im period dobijanja subvencionisane cene za isporučenu električnu energiju u mrežu. Za ovakva postrojenja je pod hitno potrebno da se pronađe model za uspešan nastavak rada. Razlog je već postojeća infrastruktura, koja je otplaćena, ali još uvek funkcionalna, pa proizvodni troškovi za električnu energiju mogu biti niži nego za novoizgrađeno postrojenje, a time biogas postrojenja finansijski konkurentnija drugim vrstama obnovljivih izvora energije. Dodatno, ova postrojenja izgrađena su na postojećim farmama i već uspešno zbrinjavaju ovu vrstu ostatka iz poljoprivredne proizvodnje, ali su uspostavljeni i tokovi zbrinjavanja otpada iz prehrambene industrije koji su izgrađeni tokom višegodišnjeg rada. Do 2030. godine, koja se posmatra kao vremenski rok za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva u Evropi, biogas postrojenja koja će biti u ovakvoj poziciji imaju ukupni kapacitet oko 16 MWe. Biogas postrojenja koja generišu električnu energiju imaju prednost u odnosu na druge vrste postrojenja, jer mogu da rade u fleksibilnom režimu. To znači da mogu da proizvode biogas kontinualno, ali da se on koristi u procesu dobijanja električne energije u vremenskim periodima kada postoji nedostatak električne energije na tržištu. To je naročito značajno u zimskom periodu godine, a postoji podatak da je Srbija tada uvozila električnu energiju po ceni koja je znatno viša od feed-in tarifa koje su predviđene za biogas postrojenja. Ovakav aspekt sve više dobija na značaju, jer se kapacitet instaliranih postrojenja za električnu energiju iz vetra i solarne energije povećava, a koji mogu da isporučuju energiju koja zavisi od prirodnih okolnosti i nije konstantno.

Budućnost tehnologije anaerobne fermentacije, odnosno tehnologije za proizvodnju biogasa u Srbiji je u korišćenju novih vrsta sirovina/supstrata, koji uključuju druge poljoprivredne supstrate osim stajnjaka (slama), otpad iz prehrambene industrije (klanični), kanalizacioni mulj, jer su jednostavno do sada veoma malo iskorišćeni. To svakako zahteva uvođenje novih postupaka za preradu i pripremu sirovine, ali i inovativne tehnologije. Biogas je svakako potrebno posmatrati ne jednoznačno kao nosilac energije za dalju konverziju u električnu energiju, već i za sve ostale potencijalne namene, a to su biogorivo za transport (biometan), energent za dobijanje toplotne energije, pa čak i sirovinu za proizvodnju hemikalija kao što je metanol. Trenutno tržište ne omogućava te namene, ali promene u potražnji definisaće i nove cene u budućnosti. Budućnost biomase kao resursa značajno je promenjena, odnosno omogućena razmatranjem izbacivanja fosilnih resursa iz više sektora (transport, energetika, hemijska industrija). Po sadašnjim aktuelnostima, najveća perspektiva biomase je da se ona u budućnosti iskoristi za napredna biogoriva za transport, koja se proizvode visokoefikasnim tehnologijama, te koja imaju praktično nulti ili čak negativni bilans emisija gasova koji doprinose efekat staklene bašte, a pri tome su isplativi jer koriste otpadne tokove. U tom smislu, stajnjak iz stočne proizvodnje je najinteresantniji kao sirovina jer ima apsolutno najbolji efekat za dekarbonizaciju (smanjenje klimatskih promena). Od inovacija koje se razmatraju za budućnost, postoji perspektiva i za napredak biogas tehnologije. To su prvenstveno održivi koncepti hibridnih tehnologija, koji omogućavaju integraciju zelenog vodonika koji bi se koristio za metanizaciju CO2 iz prečišćavanja biogasa do biometana, iskorišćenje preostale biomase nakon drugih procesa energetske konverzije (kaskadno) što dovodi do više efikasnosti iskorišćenja ugljenika u biomasi kao resursu i slično. Navedeno bi rezultovalo smanjenim potrebama za sirovinu na biogas postrojenjima, što bi značajno smanjilo operativne troškove, ali i uticaj na životnu sredinu. Poseban aspekt je korišćenje naprednih biogoriva u gorivim ćelijama u sektoru transporta, čija je apsolutna prednost u odnosu na motore s unutrašnjim sagorevanjem jer ne postoje izduvni gasovi koji u svom sastavu imaju zagađujuće materije (NOx, SOx, PM, CO). Eventualno, može da nastane CO2 koji može da se zarobi i ponovo iskoristi kao sirovina za dobijanje biogoriva. Sve ove aktuelnosti za sada naravno nisu primenjive u Srbiji, kao ni u drugim državama, ali će biti čak i neophodne u budućnosti, jer mogu da budu neutralne po životnu sredinu i da maksimalno iskoriste potencijale sirovine. Šira perspektiva posmatranja inovativnih tehnologija je da moraju ubuduće da zamene konvencionalne tehnologije koje dominantno koriste ugalj i emituju zagađujuće materije pretežno u vazduh. Neosporna je činjenica da navedeno ima posledice po zdravlje ljudi, koje predstavlja finansijski trošak i gubitak potencijala bilo kog društva, u ovom slučaju Srbije.

Svi izazovi koji su aktuelni u Srbiji, važili su i u Nemačkoj. Prva razlika između ova dva sektora je što je veličina (kapacitet) prosečnog biogas postrojenja u Nemačkoj manji od onog u Srbiji. Razlog je što su u Nemačkoj podržana biogas postrojenja na porodičnim poljoprivrednim farmama, a u Srbiji su to pretežno poljoprivredne firme. Druga razlika je što je razvoj sektora u Nemačkoj počeo više od 20 godina ranije. Stoga, u Srbiji koja je značajno manja država, sve promene su se dešavale u značajno kraćem periodu. Dalji razvoj biogas sektora treba da se osloni, pored postojećih sistema podrške i na trgovinu emisijama, što može da bude značajan izvor prihoda. Biogas postrojenja u Nemačkoj kojima je istekao period u kojem se isplaćuje subvencionisana cena za električnu energiju, dobila su specijalan status i uslovno rečeno produženje ovakvog roka, uz korigovanu (sniženu) subvencionisanu cenu u odnosu na nova postrojenja.